Evropska unija je poslednjih godina pokrenula najobuhvatniji set propisa u svojoj istoriji kako bi do 2050. godine postala\u00a0karbonski neutralan kontinent.\u00a0Cilj je da se emisije ugljen-dioksida (CO\u2082) u industriji, energetici i transportu svedu na minimum, a preostale emisije kompenzuju kroz obnovljive izvore, recikla\u017eu i nove tehnologije. Ove regulative, iako formalno obavezuju samo zemlje \u010dlanice EU, u praksi uti\u010du i na industrije izvan Unije \u2013 naro\u010dito na one u regionu Zapadnog Balkana, gde\u00a0proizvo\u0111a\u010di \u010delika i cementa\u00a0\u010dine zna\u010dajan deo industrijske proizvodnje i izvoza.\u00a0Upravo zato je va\u017eno razumeti kako funkcioni\u0161u klju\u010dni evropski mehanizmi za smanjenje emisija \u2013\u00a0Sistem trgovine emisijama (ETS)\u00a0i\u00a0Mehanizam za prilago\u0111avanje ugljenika na granicama (CBAM)\u00a0\u2013 i na koji na\u010din \u0107e oni uticati na tr\u017ei\u0161te na kojem posluju na\u0161i partneri i klijenti.<\/p>\n\n\n\n
EU ETS \u2013 sistem trgovine emisijama<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osnovu evropske klimatske politike \u010dini EU ETS (European Union Emissions Trading System), sistem koji reguli\u0161e emisije stakleni\u010dkih gasova po principu \u201cograni\u010di i trguj\u201d. Evropska komisija svake godine odre\u0111uje ukupnu koli\u010dinu emisija koje industrijski sektor sme da ispusti \u2013 tzv. cap<\/em>. Svaka fabrika dobija odre\u0111eni broj dozvola (allowances<\/em>), pri \u010demu svaka dozvola predstavlja pravo na ispu\u0161tanje jedne tone CO\u2082. Ako neko postrojenje ispusti manje od dozvoljene koli\u010dine, vi\u0161ak mo\u017ee da proda, dok \u0107e onaj ko emituje vi\u0161e morati da kupi dodatne dozvole. Na taj na\u010din, tr\u017ei\u0161te samo odre\u0111uje cenu emisije, podsti\u010du\u0107i preduze\u0107a da ula\u017eu u tehnologije sa manjim uticajem na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n Cena jedne EU dozvole (EUA) trenutno se kre\u0107e oko 79 evra po toni CO\u2082, a u narednim godinama o\u010dekuje se rast, jer \u0107e EU svake godine smanjivati ukupni broj dozvola. Za energetski intenzivne industrije \u2013 poput \u010delika i cementa \u2013 to zna\u010di da \u0107e tro\u0161ak emisija postajati sve zna\u010dajniji deo ukupne cene proizvodnje.<\/p>\n\n\n\n CBAM \u2013 karbonska granica Evropske unije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako bi za\u0161titila svoje proizvo\u0111a\u010de koji pla\u0107aju za emisije CO\u2082, EU je uvela i CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), poznat kao \u201ekarbonska carina\u201c. Ovaj mehanizam ima za cilj da spre\u010di tzv. carbon leakage<\/em>, odnosno preseljenje proizvodnje iz EU u zemlje koje nemaju sli\u010dne ekolo\u0161ke obaveze. Ideja je jednostavna: ako proizvod dolazi iz zemlje gde ne postoji tro\u0161ak emisije CO\u2082, na granici EU \u0107e se dodati naknada koja izjedna\u010dava njegove tro\u0161kove sa evropskim.<\/p>\n\n\n\n CBAM trenutno obuhvata sektore cementa, gvo\u017e\u0111a i \u010delika, aluminijuma, \u0111ubriva, elektri\u010dne energije i vodonika. Prelazna faza traje od oktobra 2023. do decembra 2025. godine i u tom periodu uvoznici su du\u017eni da kvartalno prijavljuju emisije ugra\u0111ene u proizvode koje uvoze. Od 1. januara 2026. CBAM postaje u potpunosti primenljiv: uvoznici \u0107e morati da kupuju i predaju CBAM sertifikate koji odra\u017eavaju koli\u010dinu CO\u2082sadr\u017eanu u robi, umanjenu za eventualne tro\u0161kove emisija koji su ve\u0107 pla\u0107eni u zemlji porekla. Ako zemlja, kao \u0161to je slu\u010daj sa Srbijom, jo\u0161 nema nacionalni sistem trgovine emisijama, taj odbitak prakti\u010dno ne postoji \u2013 \u0161to zna\u010di da \u0107e se puna cena CBAM-a primenjivati na njen izvoz u EU. <\/p>\n\n\n\n Posledice za balkanske proizvo\u0111a\u010de<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zemlje Zapadnog Balkana su sna\u017eno povezane sa tr\u017ei\u0161tem Evropske unije. Zna\u010dajan deo cementa i \u010delika proizvedenog u regionu zavr\u0161ava u izvozu, bilo direktno ili preko posrednika. Uvo\u0111enje CBAM-a stoga zna\u010di da \u0107e proizvodi iz regiona postati skuplji na evropskom tr\u017ei\u0161tu, osim ako proizvo\u0111a\u010di ne uvedu sistem pra\u0107enja i smanjenja emisija po evropskim pravilima.<\/p>\n\n\n\n Na primer, prose\u010dna emisija u proizvodnji \u010delika iz visoke pe\u0107i iznosi oko 1,8 tona CO\u2082 po toni \u010delika. Pri trenutnoj ceni od 79 evra po toni CO\u2082, to zna\u010di dodatni tro\u0161ak od oko 140 evra po toni gotovog proizvoda. U cementnoj industriji, emisija iznosi oko 0,85 tona CO\u2082 po toni klinkera, \u0161to bi predstavljalo dodatnih 65\u201370 evra po toni. Ovi iznosi direktno uti\u010du na konkurentnost i mar\u017eu izvoznika izvan EU, posebno onih koji prodaju u okviru dugoro\u010dnih ugovora sa kupcima u Uniji.<\/p>\n\n\n\n Dodatni izazov za proizvo\u0111a\u010de van Evropske unije predstavlja \u010dinjenica da, ukoliko ne mogu da dostave\u00a0verifikovane podatke o svojim emisijama, EU automatski primenjuje\u00a0standardizovane (\u201edefault\u201c) vrednosti,\u00a0koje su \u010desto\u00a0znatno vi\u0161e od stvarnih emisija.\u00a0U praksi, to zna\u010di i\u00a0ve\u0107i tro\u0161ak po toni proizvoda,\u00a0\u0161to direktno uti\u010de na konkurentnost na tr\u017ei\u0161tu EU. Zbog toga je\u00a0uvo\u0111enje sistema merenja, izve\u0161tavanja i verifikacije emisija (MRV \u2013 Measurement, Reporting, Verification)\u00a0postalo\u00a0neophodan uslov\u00a0za sve kompanije koje \u017eele da zadr\u017ee stabilan pristup tr\u017ei\u0161tu Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n U tom kontekstu,\u00a0Srbija je ve\u0107 na\u010dinila prve korake\u00a0ka uspostavljanju nacionalnog sistema koji bi omogu\u0107io trgovinu emisijama stakleni\u010dkih gasova. Donet je\u00a0zakonski okvir\u00a0i uveden\u00a0MRV sistem,\u00a0\u0161to predstavlja\u00a0klju\u010dan preduslov\u00a0za budu\u0107e uvo\u0111enje doma\u0107eg\u00a0ETS-a (Emission Trading System).Istovremeno,\u00a0Vlada Srbije\u00a0razmatra razli\u010dite modele uvo\u0111enja\u00a0cene ugljenika (carbon pricing),\u00a0bilo kroz tr\u017ei\u0161ni sistem trgovine emisijama, bilo kroz druge oblike oporezivanja. Kao\u00a0zemlja kandidat za \u010dlanstvo u EU,Srbija sve vi\u0161e\u00a0uskla\u0111uje svoje propise\u00a0sa\u00a0evropskim klimatskim politikama, uklju\u010duju\u0107i i one koje se odnose na\u00a0kontrolu i smanjenje emisija stakleni\u010dkih gasova.<\/p>\n\n\n\n Kako se industrija mo\u017ee prilagoditi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Balkanski proizvo\u0111a\u010di \u010delika i cementa moraju se pripremiti na novu realnost. Prvi korak je detaljno mapiranje emisija po proizvodu, postrojenju i tehnolo\u0161koj fazi. Potrebno je uvesti sopstveni sistem pra\u0107enja i verifikacije, uskla\u0111en sa EU standardima. Slede\u0107i korak je modernizacija tehnologije \u2013 pove\u0107anje udela recikliranog \u010delika u elektri\u010dnim pe\u0107ima (EAF tehnologija), upotreba alternativnih goriva, zamena delova klinkera materijalima sa ni\u017eim emisijama (kao \u0161to su lete\u0107i pepeo ili zgura), kao i optimizacija procesa sagorevanja.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, va\u017eno je uspostaviti partnerstva sa dobavlja\u010dima koji sami ula\u017eu u dekarbonizaciju, jer ni\u017ei karbonski otisak ugra\u0111enih materijala smanjuje i emisije gotovog proizvoda. Klju\u010dno je i na vreme definisati u ugovorima sa evropskim kupcima \u2013 ko snosi tro\u0161ak CBAM-a i na osnovu kojih podataka.<\/p>\n\n\n\n RHI Magnesita i Estanda \u2013 partneri u dekarbonizaciji<\/strong><\/p>\n\n\n\n CBAM i ETS nisu samo tehni\u010dke regulative \u2013 one predstavljaju promenu \u010ditavog poslovnog modela za industrije sa velikim emisijama CO\u2082. Za region Zapadnog Balkana to zna\u010di da \u0107e pristup tr\u017ei\u0161tu EU ubudu\u0107e zavisiti od sposobnosti da se meri, verifikuje i smanjuje emisija. Istovremeno, ovo je i prilika da se kroz partnerstva sa kompanijama kao \u0161to su RHI Magnesita i Estanda, koje predvode proces dekarbonizacije u svojoj oblasti, napravi tehnolo\u0161ki iskorak ka odr\u017eivoj proizvodnji i dugoro\u010dno obezbedi konkurentnost na evropskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n Na\u0161i principali RHI Magnesita<\/strong> i Estanda<\/strong> ve\u0107 godinama sprovode konkretne programe smanjenja emisija i cirkularne ekonomije. <\/p>\n\n\n\n RHI Magnesita, globalni lider u proizvodnji vatrostalnih materijala, postavila je odr\u017eivost i inovacije u sam centar svoje poslovne strategije. Kompanija aktivno razvija i primenjuje tehnologije koje smanjuju emisije CO\u2082du\u017e celog lanca vrednosti \u2013 od recikla\u017ee i ponovne upotrebe vatrostalnih materijala, do modernizacije procesa pe\u010denja magnezitnih sirovina i kori\u0161\u0107enja obnovljivih izvora energije. Zahvaljuju\u0107i tome, prose\u010dan karbonski otisak njenih proizvoda kontinuirano se smanjuje, sa jasno definisanim ciljem da se intenzitet emisija do 2025. godine smanji za 15 % u odnosu na 2018. Paralelno, RHI Magnesita ula\u017ee u istra\u017eivanje i razvoj tehnologija za hvatanje i ponovnu upotrebu ugljen-dioksida (Carbon Capture & Utilization \u2013 CCU), \u010dime se svrstava me\u0111u pionire u dekarbonizaciji tzv. \u201ehard-to-abate\u201c sektora, poput \u010delika i cementa. Rezultat takvih ulaganja su vatrostalni proizvodi sa zna\u010dajno manjim karbonskim otiskom, koji svojim korisnicima \u2013 \u010deli\u010danama i cementarama \u0161irom sveta \u2013 omogu\u0107avaju da smanje sopstvene emisije i oja\u010daju konkurentnost u okviru sve stro\u017eih evropskih klimatskih standarda. RHI Magnesita time ne deluje samo kao dobavlja\u010d materijala, ve\u0107 kao strate\u0161ki partner industrije u prelasku ka odr\u017eivijem, energetski efikasnijem i odgovornijem poslovanju.<\/p>\n\n\n\n Estanda, specijalizovana za livni\u010dke i mlinarske komponente, koristi 100% obnovljivu elektri\u010dnu energiju i visok udeo recikliranog metala. Njihov \u201eGreen Steel\u201c program usmeren je na smanjenje uticaja proizvodnje na okolinu, ali i na razvoj delova koji doprinose energetskoj efikasnosti i ni\u017eoj potro\u0161nji u pogonima kupaca. U praksi, to zna\u010di da proizvo\u0111a\u010di koji sara\u0111uju sa tehnolo\u0161ki naprednim dobavlja\u010dima ostvaruju stvarne koristi: ni\u017ee emisije, bolju dokumentaciju i konkurentniju poziciju na tr\u017ei\u0161tu EU.<\/p>\n\n\n\n Pogled unapred \u2013 nova realnost tr\u017ei\u0161ta<\/strong><\/p>\n\n\n\n O\u010dekuje se da \u0107e u periodu 2026\u20132030. cena emisija CO\u2082 nastaviti da raste, \u0161to \u0107e dodatno poja\u010dati pritisak na ne-EU proizvo\u0111a\u010de. Oni koji ne investiraju u smanjenje emisija suo\u010di\u0107e se sa padom konkurentnosti, dok \u0107e oni koji na vreme uspostave sistem pra\u0107enja, verifikacije i smanjenja emisija imati jasnu tr\u017ei\u0161nu prednost. U kontekstu sve ve\u0107eg fokusa EU kupaca na ESG i odr\u017eivost, partneri koji mogu da dokumentuju ni\u017ei karbonski otisak posta\u0107e prirodan izbor.<\/p>\n\n\n\n Risto Ristovski Evropska unija je poslednjih godina pokrenula najobuhvatniji set propisa u svojoj istoriji kako bi do 2050. godine postala\u00a0karbonski neutralan kontinent.\u00a0Cilj je da se emisije ugljen-dioksida (CO\u2082) u industriji, energetici i transportu svedu na minimum, a preostale emisije kompenzuju kroz obnovljive izvore, recikla\u017eu i nove tehnologije. Ove regulative, iako formalno obavezuju samo zemlje \u010dlanice EU, u […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3113,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_uag_custom_page_level_css":"","site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-3106","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-nekategorizovano"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471.jpg",1119,747,false],"thumbnail":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471-150x150.jpg",150,150,true],"medium":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471-300x200.jpg",300,200,true],"medium_large":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471-768x513.jpg",768,513,true],"large":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471-1024x684.jpg",1024,684,true],"1536x1536":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471.jpg",1119,747,false],"2048x2048":["https:\/\/new-site.htr.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/iStock-1337835471.jpg",1119,747,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"Risto Ristovski","author_link":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/author\/risto\/"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Evropska unija je poslednjih godina pokrenula najobuhvatniji set propisa u svojoj istoriji kako bi do 2050. godine postala\u00a0karbonski neutralan kontinent.\u00a0Cilj je da se emisije ugljen-dioksida (CO\u2082) u industriji, energetici i transportu svedu na minimum, a preostale emisije kompenzuju kroz obnovljive izvore, recikla\u017eu i nove tehnologije. Ove regulative, iako formalno obavezuju samo zemlje \u010dlanice EU, u…","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3106","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3106"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3106\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3115,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3106\/revisions\/3115"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3113"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3106"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3106"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/new-site.htr.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3106"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
CBAM i ETS nisu samo tehni\u010dke regulative \u2013 one predstavljaju promenu \u010ditavog poslovnog modela za industrije sa velikim emisijama CO\u2082. Za region Zapadnog Balkana to zna\u010di da \u0107e pristup tr\u017ei\u0161tu EU ubudu\u0107e zavisiti od sposobnosti da se meri, verifikuje i smanjuje emisija. Istovremeno, ovo je i prilika da se kroz partnerstva sa kompanijama kao \u0161to su RHI Magnesita<\/strong> i Estanda<\/strong>, koje predvode proces dekarbonizacije u svojoj oblasti, napravi tehnolo\u0161ki iskorak ka odr\u017eivoj proizvodnji i dugoro\u010dno obezbedi konkurentnost na evropskom tr\u017ei\u0161tu.
<\/p>\n\n\n\n
Photo: iStock<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"