Brisel\/Be\u010d – EU je jedan od tri najva\u017enija aktera globalne ekonomske politike, uz SAD i Kinu. Evropska unija u velikoj meri duguje ovu poziciju evropskoj industriji koja omogu\u0107ava rast, zapo\u0161ljavanje i prosperitet. Budu\u0107i uspeh EU u globalnoj konkurenciji zavisi od razvoja dugoro\u010dne vizije industrije i politike i implementacije konkretnih mera, naveli su u\u010desnici stru\u010dne diskusije koju je u Briselu organizovala Federacija austrijskih industrija.<\/p>\n\n\n\n
Evropska unija kao mesto poslovanja i industrije mora se posmatrati u globalnom kontekstu. Ako EU \u017eeli da oja\u010da svoju konkurentnost u odnosu na SAD i Aziju, neophodna je dugoro\u010dna vizija industrije i politike, dosledno primenjena strategija i zna\u010dajan napor svih zainteresovanih strana. Ovu poziciju podr\u017eali su generalni direktor kompanije Wienerberger – Hajmo \u0160euh i strate\u0161ki direktor RHI Magnesita – Rajnhold \u0160tajner u diskusiji sa Barbarom Kapel, \u010dlanicom Evropskog parlamenta i Volfgangom Bur\u010derom, zamenikom generalnog direktora DG za istra\u017eivanje i inovacije, kao i sa Markusom Bejrerom, generalnim direktorom BusinessEurope i Gernotom Hasom, \u0161efom IV stalne kancelarije u Briselu, u diskusiji koju je 11. oktobra u Briselu organizovala Federacija austrijskih industrija na temu „Europe reloaded- industrijska strategija EU u globalnoj ekonomiji“<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Evropska industrijska politika kao su\u0161tinska komponenta politi\u010dkih inicijativa<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako tvrdi generalni direktor kompanije Wienerberger Hjamo \u0160euh, u Evropi postoje brojne kompanije pogodne za globalnu konkurenciju, koje su inovativne i okrenute ka budu\u0107nosti. Me\u0111utim, ukoliko Evropska unija \u017eeli da bude atraktivna lokacija za biznis i industriju, evropski zakonodavci moraju da preduzmu ciljane mere kako bi ona bila oja\u010dana za budu\u0107e izazove. Pored potrebe za stabilnim i predvidivim okvirom za stvaranje lokalne dodatne vrednosti i lokalnih poslova, Hajmo \u0160euh ose\u0107a i odsustvo strate\u0161kog pogleda ka budu\u0107nosti. „Za sada, evropskoj industriji nedostaju ambiciozni strate\u0161ki ciljevi. Potrebna nam je dugoro\u010dna industrijska vizija: posve\u0107enost donosilaca politike tome gde \u017eele da vide evropsku industriju pozicioniranu ne samo u 2030, ve\u0107 i u 2050. godini.“ <\/em>U vreme neizvesnosti i promena, aktivna lokacijska i industrijska politika koja se vodi na nivou EU, sa pozitivnim efektima obezbe\u0111ivanja i stvaranja radnih mesta, kao i pove\u0107anja prosperiteta, ima potencijal da igra odlu\u010duju\u0107u ulogu u pomo\u0107i EU da prevazi\u0111e krizu identiteta koju je pokrenuo Bregzit, prime\u0107uje direktor kompanije Wienerberger. Me\u0111utim, „kako bi ovaj napor uspeo, pitanja industrije moraju postati su\u0161tinska komponenta DNK Evropske unije, \u0161to zna\u010di da se moraju proveriti sve politi\u010dke i zakonodavne inicijative u smislu kompatibilnosti sa konkurentno\u0161\u0107u evropske industrije“<\/em>, ka\u017ee Hajmo \u0160euh.<\/p>\n\n\n\n Rajnhold \u0160tajner, strate\u0161ki direktor RHI Magnesita, tako\u0111e smatra me\u0111unarodnu konkurentnost najva\u017enijim pitanjem za industriju u Evropi. Po njegovom mi\u0161ljenju, postoji jedno su\u0161tinsko pitanje na koje Evropa treba da odgovori. „Da li \u017eelimo da stvaramo industrijsku vrednost u Evropi ili treba da se oslanjamo na uvoz nezamenljivih proizvoda – pre svega iz Kine?“<\/em> Pozivaju\u0107i se na primer vatrostalne industrije, Rajnhold \u0160tajner je izrazio zabrinutost da \u0107e se celokupna evropska industrija visoke temperature zavr\u0161iti dugoro\u010dnom, strate\u0161kom zavisno\u0161\u0107u od neevropskih igra\u010da. Po njegovom mi\u0161ljenju, vatrostalna industrija \u0107e se suo\u010diti sa ozbiljnim izazovima ako Evropa ne uzme u obzir globalne implikacije bilo koje nove inicijative. „Evropska komisija trenutno radi na pravilima za dodelu CO2 sertifikata. Osim ako se ne uzmu u obzir svi aspekti, evropska vatrostalna industrija je u riziku od kolateralne \u0161tete usled evropskog re\u017eima trgovanja CO2. Uprkos sna\u017enom program inovacija, obavezani smo osnovnim zakonima prirode, koji po definiciji ne dozvoljavaju smanjenje prirodnih emisija geogenih procesa“<\/em>, dodaje Rajnhold \u0160tajner.<\/p>\n\n\n\n Globalni izazovi zahtevaju ogromne dodatne napore<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kako smatra Barbara Kapel, \u010dlanica Evropskog parlamenta, neophodno je da Evropska unija i preduze\u0107a budu spremne za industriju 4.0. „\u010cetvrta industrijska revolucija je globalni izazov. Uspeli smo da razvijemo poslovne modele i tehnologije koji \u0161tite privatnost pojedinaca i osiguravaju bezbednost podataka uop\u0161te. Pametno umre\u017eavanje izme\u0111u ljudi i ma\u0161ina ili ma\u0161ina sa ma\u0161inama bi\u0107e klju\u010dni element budu\u0107e ekonomije. To je jedini na\u010din da se ostvare novi potencijali za stvaranje dodatne vrednosti.“<\/em> Evropa treba da u\u010dini vi\u0161e da oja\u010da svoju industrijsku bazu, napominje Volfgang Bur\u010der, zamenik generalnog direktora GD za istra\u017eivanje i inovacije: „Evropa ima odli\u010dan istra\u017eiva\u010dki i inovacioni potencijal , a na\u0161a jaka evropska industrija vodi u mnogim oblastima. Da bi se nadoknadili trenutni deficiti u inovacijama i, pre svega, da bi se u potpunosti iskoristile nove mogu\u0107nosti koje nudi slede\u0107i talas inovacija kroz digitalizaciju i ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, kompanije, javni organi i zakonodavci \u0107e morati masovno da ula\u017eu dodatne napore“.<\/em><\/p>\n\n\n\n Markus Bejrer, generalni direktor BusinessEurope, u potpunosti podr\u017eava investicije u budu\u0107u konkurentnost Evrope. „Istra\u017eivanje, razvoj i inovacije su apsolutno presudne. \u010cinjenica da je industrijska politika definisana kao prioritet austrijskog Predsedni\u0161tva EU i jasna posve\u0107enost koju je Ministarstvo ekonomije izrazilo da zahteva napredniji pristup bud\u017eeta EU, ima potpunu podr\u0161ku industrije. Na\u0161a budu\u0107nost \u0107e zavisiti od ulaganja u evropske istra\u017eiva\u010dke i inovacijske performanse kako bi se podigla evropska konkurentnost i oja\u010dale se njene klju\u010dne tehnologije. Ono \u0161to je u planu nije ni\u0161ta manje od na\u0161eg tehnolo\u0161kog vo\u0111stva“<\/em>, nagla\u0161ava Markus Bejrer.<\/p>\n\n\n\n Konkretne mere za podr\u0161ku evropskoj industriji obezbe\u0111uju na\u0161u budu\u0107nost<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gernot Has, \u0161ef Stalne kancelarije federacije austrijskih industrija u Briselu, nagla\u0161ava pozitivnu ulogu trenutnog Predsedni\u0161tva Saveta EU. „Austrijsko predsedni\u0161tvo je odlu\u010dno u tome da razradi industrijsku politiku EU zasnovanu na dugoro\u010dnoj strategiji. Pojedini elementi koji su uklju\u010deni, kao \u0161to su skup indikatora industrijskog u\u010dinka ili uklju\u010divanje industrijskih problema, utvrdi\u0107e budu\u0107nost Evrope kao industrijske lokacije. Bi\u0107e va\u017eno iskoristiti momenat i poslati sna\u017ean signal budu\u0107oj Evropskoj komisiji da su zakonodavne inicijative neophodne u ovoj oblasti.“<\/em><\/p>\n\n\n\n U\u010desnici u diskusiji su se slo\u017eili da je Evropska unija ve\u0107 pokrenula zna\u010dajne inicijative, \u0161to je ilustrovano Junkerovim planom i projektom „Horizont Europe“. Me\u0111utim, sa aspekta stru\u010dnjaka u industriji, potrebno je ulo\u017eiti dodatne napore u smislu industrijske politike EU. Austrija bi trebalo da iskoristi priliku predsedavanja EU da odredi tempo definisanjem dugoro\u010dne vizije o ulozi industrije u Evropskoj uniji i pokretanjem konkretnih mera industrijske politike. To uklju\u010duje ne samo globalnu orijentaciju, ve\u0107 i brzo uklanjanje birokratskih prepreka, jasno definisanu strategiju protiv trenutnog nedostatka kvalifikovane radne snage i ciljane mere za promovisanje industrijske transformacije.<\/p>\n\n\n\n